Народне игре представљају важан део културног и друштвеног живота једног народа. Оне не представљају само вид забаве, већ су у великој мери средство очувања идентитета, преношења обичаја и заједничког окупљања. Поред обредних функција, народне игре су имале и забавно- социјалну улогу. Окупљале су људе различитих узраста, а сама правила понашања у колу или другим играма често су била део неписаних обичаја које је свако морао да поштује. Народне игре често су повезане са бројни ритуалима и обичајима, који им дају дубље значење.
“У прошлости су се игре играле поводом различитих светковина, сеоских вашара, слава, свадби, крштења и других важних догађаја. Коло је у српској традицији имало посебан значај: играло се да би се показало јединство и заједништво заједнице. Младићи и девојке у колу су имали прилику да се упознају, а често је и сам чин играња био део ритуала удварања. Коло је такође био део иницијалног ритуала. У неким крајевима Србије кад девојка или младић заиграју коло, сматрани су пуноправним члановима света одраслих. Тада стасавају за женидбу и удају. Музика се палћала да свира момку који је повео коло, што је био знак да је он сада постаје важан део заједнице. Проигравање – као део иницијације данас би се могло поистоветити са прославом 18-ог рођендана, заправо улазак у свет одраслих”, каже Петар Поповић васпитач за традиционалне игре.
Многе народне игре имале су обредни карактер. Тако се на прославама везаним за плодност земље или дочек Нове године играло уз одређене песме и покрете, за које се веровало да призивају родну годину и здравље у домаћинству. „Игра и песма Коледара у југоисточној Србији је на посебан начин допрриносила заједници. Коледари су представљали мушку поворку млђих мушкараца који су по домовима ишли и честиталу Нову годину од Никољдана до Богојављења. Веровало се да коледари својом буком и песмом, звекетом клепетуше терају мрачне силе и доносе ново лето. Сваки аграрани култ је носио са собом мноштво игара које су се изводиле на специфичан начин. Када су у питању ове игре, оне су углавном извођене од стране девојака, како би плодност дошла до изражаја. На свадбама је коло било обавезан део церемоније, јер се сматрало да заједничко играње доноси срећу младенцима. У централној Србији се игра Шарено коло пре него што се младенци отпрате на прву брачну ноћ. Коло се кретало само у десну страну, јер је то означавало добробит за будући живот младенаца. Учесници кола су младенци, свекар, свекрва, рођаци и даље сви сватови“, додаје Поповић. Данас се ритуали и обичаји везани за народне игре чувају кроз фолклорне ансамбле, културно- уметничка друштва и прославе традиционалних празника. Иако су изгубили део обредне функције, они и даље представљају драгоцени део културног наслеђа и спону са прошлошћу.
About the Author
