Општина Ћићевац, смештена на десној обали Велике Мораве, у североисточном делу Расинског округа, представља простор богат природним лепотама, историјским наслеђем и културним садржајима који пружају бројне могућности за развој туризма.
Ова општина налази се источно од реке Велике Мораве, око три километра североисточно од ушћа Западне и Јужне Мораве. Природно окружење, близина река, као и богата историјска и културна традиција, Ћићевцу пружају потенцијал за развој различитих облика туризма – од сеоског и манифестационог, до верског и културног.
„Општина Ћићевац се налази на идеалној тачки у Србији, јер је окружена планинама, ски-центрима, рекама и манастирима. До Ћићевца се сада лако долази аутопутем, јер се налазимо на 2,5 километара од Моравског коридора. Оно што треба рећи јесте да је Општина Ћићевац једна од најмањих општина у Србији, јер броји свега око 7.900 становника, док сам Ћићевац данас има око 4.000 мештана. Ова општина има велики потенцијал у туристичком, али и културно-историјском смислу“ – каже Марко Алексић, директор Народне библиотеке Ћићевац.
Посебно место у туристичкој понуди овог краја заузима Мојсињска Света Гора, са бројним манастирима, црквеним светињама и црквиштима. Смештени у нетакнутој природи, ови локалитети представљају значајан потенцијал за развој верског и излетничког туризма.
„Веома привлачно за туристе може да буде, а што и јесте последњих година, Мојсињска Света Гора са својим манастирима, црквеним светињама и црквиштима. Налазе се у нетакнутој природи, а оно што је веома важно јесте да су путеви до светиња веома добри, што потенцијалним туристима веома значи“, истиче Алексић.
Нетакнута природа и специфичан географски положај Ћићевца оно су чиме се мештани посебно поносе. На нешто више од два километра од самог града Јужна и Западна Морава спајају се у Велику Мораву. Чувени Саставци, односно место на којем се две Мораве сусрећу, представљају природну атракцију до које се стиже и чамцима.
Поред природних лепота, овај крај чува и значајно историјско наслеђе. Један од најпознатијих локалитета је Кула Тодора од Сталаћа, која привлачи посетиоце својом историјом и положајем.
„Поред тога, историјско-културни драгуљ овог краја је и Кула Тодора од Сталаћа, која је веома посећена. Отвореног је типа, улаз је слободан, а у вечерњим сатима је и осветљена, па издалека веома лепо изгледа“ – додаје Марко Алексић.
Општина Ћићевац последњих година посвећује значајну пажњу развоју културе и туризма. Народна библиотека Ћићевац један је од носилаца културних дешавања, а својим програмом настоји да обогати културни живот локалне средине.
Позоришни програми, филмске пројекције, промоције књига и бројне друге културне активности наилазе на добар одзив публике. Уз Народну библиотеку, у Ћићевцу делују и Културно-уметничко друштво и аматерско позориште, што додатно доприноси разноврсности културне понуде.
Све то Ћићевцу даје посебну вредност – посетиоцима се на једном месту нуди могућност боравка у природи, обиласка историјских и духовних знаменитости, али и уживања у култури, уметности и забави.
Природне атракције, близина значајних саобраћајница, богато духовно и историјско наслеђе, као и све садржајнији културни програм, представљају основу за даљи развој Ћићевца као дестинације која посетиоцима може да понуди активан одмор, али и прилику да упознају традицију и наслеђе овог дела Србије.
Аутор: Златко Марковиновић
Фото: Народна библиотека Ћићевац
Пројекат „ЋИЋЕВАЦ – ОАЗА АКТИВНОГ ОДМОРА“ суфинансиран је средствима из буџета Општине Ћићевац у 2026. години. Ставови изнети у овом пројекту нужно не одражавају и ставове органа који је средства доделио.
About the Author
