Ђурђевдан је хришћански и народни празник који се прославља 23. априла по старом календару, што одговара 6. мају по новом, чиме се обележава успомена на Светог Ђорђа. Светог Ђорђа славе и католици и православци. Православци као крсну славу 6. маја, а католици као имендан 23. априла. По броју свечара, Ђурђевдан је на другом месту у Србији и на првом месту у Републици Српској.
Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и веровања, па и магијских радњи.
Главни обичаји су:
плетење венаца од биља
умивање биљем
купање на реци
Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. Ово се чини да би година и дом били „берићетни“ – „Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“. Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.
преузето са Википедије
About the Author
