Крај августа и право је време за бербу шљива, како у Александровцу тако и у целој Србији. Бербу шљива треба организовати на време у оптималним роковима. Датум бербе треба одредити на основу достигнутих сортних особина, боје плода, ароме и сласти.
Са бербом не треба ни поранити ни закаснити. Недозрели плодови не могу послужити намени док презрели отпадају пре саме бербе или остану на грани и буду слабијег квалитета него што је то у технолошкој зрелости.
“И ове године због временских услова, у појединим деловима наше земље берба је почела раније, што је негде утицало на квалитет , посебно тамо где није било заливања, имајући у виду високе температуре. Воћари су морали водити рачуна о количини наводњавања.” истиче Лазар Кљештановић стручни сарадник за воћарство и виноградарство.
У зависности од локације, род је негде одличан, а негде смањен чак и до 80 одсто. Тамо где шљиву још у цветању није ‘однео’ мраз, а касније и суша, родило је више од 25 тона по хектару, колики је просек.Воћари у Крушевцу процењују да ће највећа количина овогодишњег рода шљиве отићи у казане за ракију. И, кажу, то је штета, јер је познато да се ово воће најмање прска, па је најздравије када се конзумира у свежем стању, или суво…
“Род је ‘изгорео’ и само тамо где је земљиште успело да задржи влагу, квалитет је одличан”, наглашава Стефан Станковић из Александровца који се већ деценију бави узгајањем шљива.
Милош Петровић из Грчка каже да је његов воћњак ове године први пут родио : “Ово је први род у мом воћњаку, имамо 30 ак стабала шљиве, тамо где је сунце јаче допирало примећујем сувљи род али може се користити за ракију, што је мени и био циљ”
Време бербе шљиве првенствено зависи од особина сорте и подлоге, земљишних и климатских услова, експозиције и надморске висине, намене и искоришћавање плодова, удаљености тржишта, врсте транспорта, расположиве радне снаге и других фактора.
Шљива се бере у периоду између физиолошке и технолошке, односно пуне зрелости.
Ако се плодови извозе као свеже или смрзнуте полутке, беру се одмах иза физиолошке зрелости, када достигну своју максималну крупноћу, када покожица добије карактеристичну боју и максималан пепељак, а месо сосочност и арому, као и свој карактеристичан укус.
Време бербе за ову намену најбоље је да одреде стручњаци заједно са купцима, јер се дешава да се беру зелени плодови када сорта није постигла своје сортне одлике, а нарочито садржај шећера.
“Берба се обавља углавном за неколико дана када се одреди време почетка бербе и на основу величине засада испланира потребна радна снага. Треба знати да један радник у просеку бере 300 кг. плодова за један радни дан. Ако се ради о већој површини, онда се берба изводи пробирно у два до три наврата, јер се мора почети раније” , каже Стефан Митровић из Горњих Вратара.
За употрбу у свежем стању плодови шљиве се беру искључиво руком, водећи рачуна да се сачува пепељак и петељка на плоду.
Током сазревања плода постоје две фазе зрелости: ботаничка и пуна зрелост. Ботаничка зрелост се постиже када шљива достигне величину карактеристичну за своју сорту, а њене семенке постану способне за клијање. У овој фази, даљи доток хранљивих материја престаје. Плод је зрео споља, али још није погодан за конзумацију у свежем стању.
Пуна зрелост подразумева да је плод прошао кроз сложене биохемијске процесе и има најбоље органолептичке особине, попут укуса, ароме и сочности. Плодови су тада најпогоднији за свежу употребу и све облике прераде.
МЕРЕ КОНТРОЛЕ АЗИЈСКЕ ВОЋНЕ МУШИЦЕ- DROSOPHILА SUZUKII
Биљне врсте на којима се храни воћна мушица најосетљивије су и у опасности у време зрења. Штете које може да изазове су и
до 100%. Женке полажу јаја у здраве плодове у фази зрења. На температурама које тренутно владају у нашим условима за пиљење ларви потребно је 7-8 дана. Услед исхране ларви плодови потпуно пропадају.
Мере контроле:
- Постављање великог броја клопки за масовно изловљавање у циљу смањења броја инсеката како за смањење тренутних штета, тако и за редукцију броја адулта за презимљавање.
- Користити клопке направљене од пластичних флаша са црним вином, јабуквим сирћетом и неколико капи детерџента.
- Неопходно је скратити интервал брања плодова у циљу што бржег склањања плодова са њиве.
- Спровођење санитарних мера је сталан и обвезан део у борби против овог штетног организма. Остављањем зараженх плодова на стаблу доприноси се повећању броја инсеката. Уклањање и спаљивање плодова је обавезна мера,
као и контрола гајбица и друге опреме у којој се могу задржати плодови са ларвама и преносити из једног региона у
други. - Обавезна хигијена ивица парцела у којима се налазе дивље купине и друге биљне врсте које могу бити домаћини
овој штеточини. - Хемијске мере контроле могу допринети смањењу броја одраслих инсеката, али не и јаја и ларви који су у заштићеном
плоду. Ова мера има ограничено дејство, али у нашој земљи и не постоје регистровани инсектициди за њено сузбијање.
Мирјана Митровић
део информација у тексту преузет је са званичне странице ПССС Крушевац
ТЕКСТ ЈЕ СУФИНАНСИРАН ОД СТРАНЕ ОПШТИНЕ АЛЕКСАНДРОВАЦ У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА “ПОЉОПРИВРЕДА ПО МЕРИ ПОЉОПРИВРЕДНИКА”
About the Author
