Питање које родитељи себи често постављају јесте када би дете требало да се бави спортом и којим. Узраст детета је први параметар за одређивање идеалне физичке активности. Уколико је постојала прилика да дете буде изложено различитим спортовима до 10 до 12. године, онда оно и само уме да препозна шта би волело да настави да тренира и ком спорту би желело да се посвети.
Наташа , Мила и Ана ученице су првог разреда из Основне школе и учествовале су на Сајму спорта у Трстенику. До сада се нису опробале у спортовима али већ две године играју фолклор.
„Волела бих да се бавим гимнастиком али не живим близу места где се одржавају тренинзи, тако да мама не стиже да ме вози и на фолклор и на спорт“ каже Наташа.
Стручњаци кажу да не постоји идеално време када да се крене са неким спортом. Одговор зависи од спортске дисциплине, од здравственог стања детета, његових жеља и потреба. Деци млађој од 12 година много више одговарају програми који су усмерени на развој моторних вештина и учење кроз разноврсни тренинг, игру и дружење.
„Поред школе идем и на фолклор“, каже Мила ученица првог разреда основне школе из Трстеника, „планирам да идем на одбојку али тек када се упишем у трећи разред“.

Оно што је такође важно и на шта многи родитељи све више обраћају пажњу је избор тренера. Често се дешава да добар тренер привлачи више деце да се баве неким спортом него што то чини сам спорт. Тренер је детету педагог, учитељ, па и узор. И зато се препоручује да пре него што се дете упише на спортски програм , проверавање стручне квалификације тренера, његове циљеве и приоритете у раду са децом као и како ће комуницирати са родитељима.
Дете заслужује тренера који ће умети да креира позитивну атмосферу за учење. Тренера који ће бити изванредан педагог и од кога ће научити важне животне лекције о толеранцији, поштовању других, тимском раду и праведности.
Оно на шта родитељи морају да буду спремни, то је да чак иако се све чини идеалним, тренер, спорт, окружење , атмосфера на тренинзима, дешава се да дете жели да одустане од тог спорта.
Дете једноставно није „пронашло себе“ у одређеном спорту, осећа се запостављено, неостварено или му очекивања нису задовољена. Можда нема добру комуникацију са тренером или члановима тима.Покушајте да поштујете његове жеље и осећања и допустите детету да промени спорт или клуб.
Прва одлука не мора бити исправна. Свако ново искуство је вредно , како за родитеља тако и за дете. Испробавање различитих спортских дисциплина, паузе, па и разочарења – све то води до циља. У таквим тренуцима је важно да родитељи буду пуни разумевања.
Психофизичко сазревање деце је индивидуално, тако да универзално време за почетак бављења спортом није могуће одредити. Искуства српских лекара говоре да је, генерално гледано, најбоље да дете у нашој средини почне да се бави неком врстом тренинга у узрасту од око седам година, практично у исто време када крене у школу. Штавише, бављење неким забавним спортом детету може у великој мери помоћи да преброди све евентуалне нелагодности које може донети тако велика промена каква је полазак у школу.
Деци се често, поред редовне школе, намећу и разне друге обавезе: музичка школа, фолклор, балет, учење језика, разне секције, спорт… Важно је да се процени таленат, заинтересованост и објективне могућности детета а затим их усмерити на прави начин. Децу не треба оптећивати, већ их пустити да буду деца.

Општина Трстеник годинама уназад залаже се за развој спорта не само у урбаној средини већ и на селу. Остварење циљева у области спорта и физичке активности на селу, претставља пре свега ангажовање свих одговорних друштвених фактора и ауторитета (како појединаца, тако и институција). Тако је ове године организована Шеста сезона Сеоских игара Спортског савеза Србије. Уз помоћ овог пројекта чува се традиција од заборава и промовишу праве вредности. Ове године осам најбољих екипа борило се за главну награду – рукометни терен, а то су: Бродарево (Пријепоље), Грљан (Зајечар), Доња Трепча (Чачак), Kаоник (Kрушевац), Лучица (Пожаревац), Оране (Бојник), Оџаци (Трстеник), Чумић (Kрагујевац). У пројекту је учествовало 40 градова и општина.
Према речима лекара, педагога и професора физичког васпитања , атлетика и пливање издвајају се као најбољи спортови за децу. Атлетика је краљица спорта, а гимнастика је њена сестра. Ова два спорта чине основу већине других спортских дисциплина. Они су изврсни за побољшање моторичких и координационих вештина, а поред тога, деца у животу сазнају одређене шеме кретања које постају очигледни сапутник у животу и спорту ако их довољно рано освоје. Детету ћете учинити велику услугу ако га упишете на атлетику или гимнастику, без обзира да ли ће истрајати на једном од ових спортова или ће касније почети да се бави било којим другим спортом.
Пливање је свакако једна од најважнијих спортских активности. Поред тога, има и многе друге предности. Деца се рано ослобађају страха од воде, навикну на одређене мере хигијене, које су за многе врло непријатне. Пре свега, пливање у физичком смислу је спорт који симетрично развија тело и не оптерећује скелет. Наравно, приликом доношења одлуке о пливању, веома важно питање је где се налази најближи базен.
ТЕКСТ ЈЕ ДЕО ПРОЈЕКТА “ЗДРАВЉЕ НА ПРВОМ МЕСТУ” КОЈИ ЈЕ СУФИНАНСИРАН ОД СТРАНЕ ОПШТИНЕ ТРСТЕНИК