Портал Девич, нови медиј на медијском небу наше земље, са седиштем у Косовској Митровици, покренут је са мисијом очувања духовног и културног наслеђа српског народа на Косову и Метохији. Новинари са вишедеценијским искуством се труде да прикажу значај Косова и Метохије не само као географског простора, већ као срца духовности и идентитета нашег народа. Манастири, цркве, иконе, мученици и светитељи – све су то неизбрисиви трагови вековне борбе и постојања на овим просторима.

Мисију Портала Девич препознало је и Министасртво информисања и телекомуникација Републике Србије које је на недавно реализованом конкурсу за медије чије је седиште на КиМ подржало пројекат „Духовно благо на северу Косова и Метохије“.

У оквиру реализације поменутог пројекта 10. јуна, објављен је први ауторски текст на тему „Манастир Брњак — Долазак Јелене Анжујске и прва средњовековна школа за жене“ који преносимо у целости као знак подршке колегама који раде на КиМ и у циљу промоције културно-историјског наслеђа нашег народа на том подручју.

Манастир Брњак — Долазак Јелене Анжујске и прва средњовековна школа за жене

На крајњем северу Аутономне покрајине Косово и Метохија, тик изнад Газиводског језера, окружен зеленилом и обасјан јутарњим сунцем, налази се манастир Брњак. Ово мало место, које је данас готово заборављено и броји свега неколико десетина становника, некада је било дом српске краљице Јелене Анжујске. Она је у ХIII веку подигла манастир Брњак, као супруга српског краља Уроша I Немањића.

Света Јелена Анжујска, као снаја династије Немањића, издваја се међу многим странкињама удатим за српске престолонаследнике, пре свега по искреној љубави према Србији. У земљу је дошла око 1245–1250. године, а у њену част читавом долином Ибра засађен је јоргован.

Ко је била Јелена Анжујска

По предању, током своје владавине подигла је бројне светиње, међу којима се посебно истичу манастири Градац, где је сахрањена, и Брњак, у којем је провела последње године живота и преминула 8. фебруара 1314. године.

Историчар Лука Јовановић истиче да се у говору о манастиру Брњак никако не сме изоставити велика улога Јелене Анжујске.

 „Историјски, духовни и културни значај манастира Брњак је заиста велик. Када говоримо о једној таквој светињи Српске православне цркве и српског народа, морамо сагледати све аспекте његовог настанка, постојања и обнове. Данас је Брњак женски манастир, али у прошлости је био једно од најзначајнијих места српске духовности и средњовековне државе. Његова ктиторка била је управо Јелена Анжујска, супруга краља Уроша и мајка двојице великих српских владара: Стефана Драгутина и Стефана Милутина“, објашњава Јовановић.

Управљање и развој Брњака

Култ Јелене Анжујске је с временом растао, а у народу је све више поштована. У то време знало се да манастир постоји и да је под управом краља Уроша, али се и тада о њему говорило с великим поштовањем. Брњак је тек чекао своје прве редове у историји српске духовности.

Након повлачења краља Уроша и ступања на престо њихових синова — Драгутина и Милутина — Јелена добија на управу области Зете, Горњег Ибра и Требиња. Управо ће та област Горњег Ибра играти значајну улогу у историји средњовековне Србије.

Изградња двора, цркве и прве школе

У Брњаку се подиже двор и црква, а у њиховој изградњи народ учествује с великим одушевљењем.

Инспирисана добротом мештана Ибарског Колашина, недалеко од двора Јелена подиже и прву српску школу за девојке.

 „Управо у том делу Старе Рашке, у историјском срцу династије Немањића, Јелена одлучује да оснује двор са школом, црквом и пратећим објектима. То је било седиште њене политичке моћи, али и духовног и просветитељског живота. Окупљала је младе Српкиње, племкиње, али и девојке из народа, и подучавала их везу, рукотворинама, читању, писању и музици. Брњак је у то време имао огромну инфраструктуру и зна се да је био намењен смештају великог броја људи. На крају крајева, то је била владарска резиденција Јелене Анжујске“, каже историчар из Косовске Митровице.

Обнова манастира Брњак

Епископ рашко-призренски Теодосије је у мају 2020. године донео одлуку да се, у циљу унапређења живота у Ибарском Колашину, обнови манастир Брњак, посвећен Светом Ђорђу. Планирано је да петнаест монахиња из манастира Грачаница, на челу са игуманијом мати Стефанидом, настави свој монашки живот у овом обновљеном манастиру.

Некада моћно средиште духовности и просвете, манастир Брњак и данас тихо сведочи о жени која је у срце Србије унела светлост знања, љубави и вере. Наслеђе Јелене Анжујске живи – у молитвама, у камену, у сећању народа.

Манастир Брњак — Долазак Јелене Анжујске и прва средњовековна школа за жене