„Крушевац у ритму традиције –народне игре и обичаји“

Град Крушевац је град на реци Расини у долини Западног Поморавља у Расинском округу у јужној/средишњој Србији. Средиште града као и округа је градско насеље Крушевац, који је према подацима са последњег пописа 2022. године у граду имао 113.582 становника. Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије, место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе. И гард Кришевац и као и многи други у Србији,имају своју крсну славу, а то је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. Некада је у спомен парку Слободиште одржавана манифестација под називом Свечаности слободе коју је креирао Добрица Ћосић. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, који је словио за највећи у Крушевцу. Поред њега било је још неколико вашара који су окупљали велики број посетилаца, али и занталија, произвођача и трговаца.

Град Крушевац обилује богатствм народних обичаја, стваралаштва па не чуди чињеница да у том крају традицију чува неколико Културно уметничких друштава, као што су Фолклорни ансамбл Лазарица, или фолклорни ансамбл Чарапани, који кроз свој рад чувају традицију и вредност свог народа.

Ансамбл Лазарица званично постоји од 2011-те године и састоји се из неколико амнсамбала, народног оркестра и певачке групе. Велика пажња се поклања раду са најмлађима, тако да сва културно уметничка друшта на подручју Крушевца имају и дечије фолклорне амнсамбле или дечије оркестре. Богата историја нашег народа, па тако и Расинског округа испуњеа је различитим обичајима а традиција се преноси са колена на колено. народна кола, различити плесови од давних дана сачувани су од заборава, управо захваљујући фолклорним ансамблима и осталим удружењима која чувају традицију и негују народне обичаје. бројне кореографије су заступљене на наступима чланова фолклорних ансамбала, како на разним манифестацијама у нашој земљи, али и ван њених граница. Играма из наше земље или поједних њених делова, фолклорни ансамбли Крушевца освајали су бројна признања и медаље, показујући сву раскош наше народне ношње, игре и плеса, али и песме и музике.

текст Златко Марковиновић

Пројекат „Крушевац у ритму традиције-народне игре и обичаји“ суфинансиран је од стране Града Крушевца. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.