Првог априла, на Светски дан шале, одржано је завршно вече 34. Међународног фестивала хумора и сатире „Златна кацига“, у организацији Културног центра, а под покровитељством Града.
Фестивал је окупио најуспешније хумористе, сатиричаре и карикатуристе из земаља широм планете који су се надметали на слободну тему у две категорије: конкурс за младе до 18 година и конкурс за одрасле.
На значај Фестивала осврнула се директорка ККЦ Марија Цветковић. Она је рекла да је до сада преко 2000 аутора послало своје радове, тако да Фестивал у свом власништву има више од 10 000 оригиналних карикатура и 20 000 текстова хумористично – сатиричног садржаја. Основне категорије су карикатура и писана форма. За најуспешније младе ствараоце организују се Мастер клас радионице са угледним предавачима.
Градоначелник Крушевца Иван Манојловић нагласио је да је „Златна кацига“ један од најпрепознатљивијих културних догађаја нашег града који с поносом негује савремено стваралаштво, слободу изражавања и дух сатире.
„Ова манифестација већ деценијама доказује да хумор и сатира нису само уметност – они су огледало друштва, начин да разумемо време у којем живимо и да, кроз осмех, кажемо и оно што је тешко изговорити.
Овде се сусрећу таленти из различитих крајева света, различите идеје и погледи, али их све повезује универзални језик – језик карикатуре, духовитости и креативности.“
Након обраћања, уследила је додела награда.
Добитник ,,Златне кациге’’ за писану форму (прича, песма, афоризам) је Бојана Данчетовић из Београда за афоризам
Некад је било – лик и дело – Данас – селфи и тело
188 аутора послало је 468 карикатура. Жири је једногласно одлучио да Златну кацигу за карикатуру 34. Фестивала хумора и сатире добије Макхмуд Ешонкулов из Узбекистана, добитник Златне кациге 2006.године.
Специјална награда под називом “РАДЕ БРКА”, oдноси се на писану форму која у свом стилу носи народски хумор нашег краја. Ауторка приче која је по одлуци стручног жирија, добила ову специјалну награду је Ђурђа Вукелић Рожић из Иванић града. Прича носи наслов: “Гадура и оптимиста“.
Признање под називом Витез од Чарпаније – СЕР ХАРДИ додељује се ономе ко је на посебан начин остварио везу са Крушевцем. Тај посебан начин је духовитост, хумор, сатира. Ову титулу понео је дугогодишњи управник Крушевачког позоришта које ове године обележава значајан јубилеј – 80 година рада, Бранислав Недић.
Један је од оснивача нове концепције Фестивала „Јоаким Вујић“, школског театра „ФЕШТ“ и Божићног фестивала представа за децу „Крушка“. Добитник је Повеље капетан Миша Анастасијевић за културу, Златне значке КПЗ Србије, награде Града Крушевца, награде „Никола Пеца Петровић“ за најбољег позоришног менаџера у Србији, а представе у његовој режији освајале су велики број награда. Био је и председник Заједнице професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“.
У ред Витезова од чарапаније, Бранислава Недића увео је градоначелник Иван Манојловић.
Награду за животно дело као признање додељује Савет Фестивала, личностима за дугогодишњи рад у култури, медијима и уметности, али и сталну промоцију нашег града и земље.
Овогодишња Награда за животно дело припала је кореографу КУД „14.октобар“ Драгану Николићу.
Са више од 8000 младих талентованих ентузијаста, чланова – аматера, са великим успехом свој програм извео је у више од 100 градова некадашње Југославије, у многима и по више пута. Учествовао је на 45 међународних фестивала фолклора. У иностранству је гостовао 65 пута, од Турске до Америке, и од Шведске до Грчке. У свим државама достојно је представљао Крушевац и Србију, баштинећи бројне награде. Више од 60 година влада домаћим и међународним сценама.
У част добитника признања за ЖИВОТНО ДЕЛО наступио је Фолклорни ансамбл „14.октобар“ који је извео игре из Шумадије и Поморавља.
На крају официјелног дела вечери, проглашена је тема за наредну јубиларну тридесетпету Златну кацигу, а организатори су се усагласили да и следеће године буде – слободна!
У уметничком делу програма изведена је монодрама „Мушкарци“ која је до сада доживела преко стотину извођења широм Србије. Представа је рађена у продукцији Крушевачког позоришта, у режији Томе Трифуновића, по тексту Душка Радовића, који је адаптирала протагонисткиња представе Биљана Јоцић Савић.
preuzeto sa sajta Grada Kruševca
About the Author
