У самом граду налази се неколико атрактивних објеката који сведоче о прошлости Трстеника.
Старо језгро града налази се у ужем центру рпада.Већина старих зграда Трстеника потиче из друге половине XИX и почетка XX века. Најстарија очувана зграда је кућа угледног трговца и народног посланика Петра Катића из друге половине XИX века. Сматра се једном од најлепших кућа моравске Србије и заштићена је Законом о заштити културних добара Републике Србије. У репрезентативне архитектонске објекте убраја се зграда некадашње основне школе „Свети Сава“ из 1873. и зграда Скупштине општине из 1935. године. Са црквом Св Тројице доминирају градским тргом.
Црква Свете Тројице
Црква Свете Тројице налази се у центру Трстеника. Датира из тзв. златног доба Трстеника. Грађена је од 1898. до 1900. године на месту старије и скромније цркве, после дугогодишње борбе Трстеничана да добију цркву каква има приличи. Прва је црква у Србији саграђена у неоморавском стилу и као таква била је модел градитељима на почетку 20. века. Пројектант је био архитекта Душан Живановић, један од утемељивача националног стила српског градитељства с краја 19. века. Велика је сличност са црквом краља Милутина у Хиландару. Храм је једнокуполна грађевина са триконхосом у основи. Зидан је од беловодског пешчара, опеке и малтера.Фасада је украшена по угледу на Лазарицу: слепим аркадама, розетама, монофорама, преплетима. Нарочито је богато украшен западни портал.
Црква Светог Арханђела Гаврила
Црква Светог Арханђела Гаврила налази се у селу Рибник. По легенди, село Рибник је добило име по богатим рибњацима из којих су се рибом сладили Немањићи, Хребељановићи, Обреновићи и Карађорђевићи. Године 1824. Милош Обреновић је Рибничанима саградио цркву и то је једна од пет Милошевих покајница. Црква Светог Арханђела Гаврила најстарија је очувана црква у општини Трстеник и 1984. године је проглашена за споменик културе и стављена под заштиту.
Црква Свете Петке
Црква Свете Петке се налази на једном од најлепших видиковаца, окружена виноградима, око 2 км од Трстеника. По предању, у њој је вршено богослужење приликом градње манастира Љубостиња. Када су у тешкој дипломатској мисији кнегиња Милица и мудра Јефимија добиле одобрење од турског султана да врате мошти Свете Петке из Једрена у Србију, наводно су мошти почивале неко време у овој цркви. У црквици се налази мали саркофаг у коме су се чували делови моштију Свете Петке. Верује се да је вода која извире на овом месту лековита.
Манастир Љубостиња
Манастир Љубостиња је задужбина кнегиње Милице. Изградња светиње почиње пред сам Косовски бој. Предање каже да је Милица, слутећи несрећу, желела да направи манастир далеко од “очију света“. Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице, а сам поглед на ово дело моравске архитектуре, сакривено између брда у долини Љубостињске реке, никог не оставља равнодушним. Богато украшене розете, орнаменти исклесани око прозора и врата са честим мотивом љиљана, као симболом девичанства, чистоте, доприноси утиску да се налазите на месту узвишене лепоте. Градитељ Љубостиње Раде Боровић, познатији као Раде Неимар, један је од ретких по имену познатих српских средњевековних градитеља. Једна од посебности овог манастира је да су и градитељ Раде и живописац Грк Макарије, потписали своја дела што се може видети у унутрашњости манастирске цркве. Манастир је грађен од камена пешчара који се смењује са опеком, што је обележје моравске градитељске школе.
Манастир Велуће
Манастир Велуће се налази у истоименом селу, пет километара јужно од државног пута Крушевац-Краљево, “у сред земље кнеза Лазара“, а на прилазу његовој престоници Крушевцу из правца запада.Велуће је један од ретких манастира чији се ктитор не зна, али се поуздано зна да је време изградње 1377. и 1378. година, а време осликавања пре 1389. По ктиторској фресци и натпису у наосу се једино може закључити да је манастир изградила жена-деспотица. Новија истраживања и проналазак броката у манастирској порти, доводе ктиторску породицу у везу са високим италијанским племством. По народном предању манастир је подигла Мара, кћи кнеза Лазара и супруга Вука Бранковића, у знак покајања
Град Грабовац
Град Грабовац, у народу зван Јеринин град, се налази на брегу изнад Западне Мораве, на месту где река улази у најужи део тока кроз трстеничку општину. Одатле су средњевековни витезови имали одличан поглед на долину и војне и трговачке караване који су се кретали овим стратешки значајним путем.Претпоставља се да је утврђење подигао византијски цар Јустинијан у 6. веку, да би га српски средњевековни владари обновили и проширили. Вероватно је његова улога за српски народ била најзначајнија после Косовског боја, када се овде налазила војска која је штитила манастир Љубостињу, одакле је кнегиња Милица водила државу.На утврђењу се данас види око 350 метара зидина, ширине 2 и висине до 8 метара, остаци две куле, одбрамбени ров и трагови мањих грађевина унутар града. До града се стиже пешачком стазом дужине око 500 метара.
Споменик кнегињи Милици
Кнегињу Милицу је српска историја забележила као мудру жену, супругу, мајку, ктиторку, књижевницу и владарку која је преузела вођење српске државе и народа у једном од најтежих тренутака а то је после Косовске битке. Надомак Трстеника Милица је подигла задужбину манастир Љубостињу, из кога је водила државу, а у коме данас почивају њене мошти. Поводом 610 година од њене смрти, у центру Трстеника је подигнут споменик овој храброј владарки. Споменик је са постаментом висок четири метра. Изливен је у бронзи по замисли др Драгољуба Димитријевића. Инспирација за лик кнегиње Милице је била ктиторска фреска из манастира Љубостиње.Споменик је подигнут захваљујући донаторским средствима професорке Радмиле Милентијевић, која годинама живи и ради у Америци и помаже свој народ.Ово монументално дело је свечано откривено 17. јануара 2016. године, а чин освећења је у присуству бројних Трстеничана и уважених гостију обавио српски патријарх господин Иринеј.
Споменик патријарху Герману у Великој Дренови
Споменик патријарху Герману у Великој Дренови је дело професора Драгољуба Димитријевића и краси плато поред сеоске цркве од 27. марта 2022. године. Споменик је изливен у бронзи, висок је 3 метра и постављен је тако да патријарх „дочекује и благосиља“ вернике на уласку у порту цркве. Споменик је подигнут захваљујући бројним донаторима из Велике Дренове и Трстеника и околине, уз подршку Општине Трстеник.
Споменик Радоју Раки Љутовцу
У центру Трстеника, испред зграде Суда, налази се биста Радоја Раке Љутовца, артиљерца српске војске у Првом светском рату који је забележен у светској историји као први човек који је топом оборио непријатељски авион. Рака Љутовац, родом из села Пољне код Трстеника, је носилац „Карађорђеве звезде“ и „Албанске споменице“. По овом догађају је 30. септембар проглашен за Дан артиљерије Војске Србије, а касарна у Крагујевцу, где се овај догађај одиграо, носи име човека из Пољне.
Спомен парк „Наталијина рамонда“
У Трстенику се код Гимназије „Вук Караџић“ налази јединствен парк у Србији у облику препознатљивог цвета који се у Србији носи на реверу поводом 11. новембра, Дана примирја у Великом рату. Овај својеврстан споменик под називом „Наталијина рамонда“ је обележје за 4.700 живота које је трстенички крај дао од 1914. до 1918. године.
Спомен парк Попина
„Спомен-парк Попина” као знаменито место, поседује значајну културно-историјску и архитектонску вредност, пре свега, као сведочанство једног важног историјског догађаја, а затим и као ауторско дело чувеног архитекте професора Богдана Богдановића. Битка од 13. октобра 1941. године била је једна од првих фронталних битака устаничких снага Србије и немачких фашиста док се архитектонска вредност огледа у снажној, јединственој и монументалној композицији сачињеној од гранитних блокова великих димензија. Подигнут је 1981. године заједничким средствима Трстеника и Врњачке Бање, а 2019. године је одлуком државе проглашен за знаменито место.
Споменик палим борцима у Трстенику
Споменик палим борцима се налази у парку код Старог моста, на десној обали реке Западне Мораве недалеко од центра Трстеника. Подсећа на бројне жртве које је трстеничка општине дала у претходним ратовима и НАТО-бомбардовању.Аутор споменика је Душан Николић, академски вајар из Београда. Споменик је подигнут 1951. године. На три метра високом постаменту је постављена бронзана статуа борца у ставу који позива у бој: у десној руци му је пушка, лева рука је подигнута. Целокупна висина споменика је 5 метара.
Извор Туристичка организација општине Трстеник
Фото Туристичка организација Општине Трстеник
фото Туристичка организација општине Трстеник
About the Author
