Виноградарство се у Жупи вековима одржавало захвалјујући географским условима и привржености људи гајењу винове лозе.Подручје данашње Жупе спада међу најстарија виногорја на овим просторима,а Жупа је стара српска престоница вина.
Историјски подаци говоре да се винова лоза на простору Жупе одгаја преко три хиљаде година. „Најстарији писаним помен виногорја у Жупи је из 1196-те године, а ради се о томе да је српски велики жупан Стефан немања поред других крајева завештао манастиру студеница жупска села Кожетин, Пуховац, Велику Крушевицу и још нека села као и подруме у тим селима, да жупљани даноноћно раде и праве вино за потребе манастира. Ова насеља и данас постоје и активна су у Жупи“, каже Ђорђе Живадиновић, директор Музеја винарства и виноградаства у Александровцу.
Доласком Турака на ове просторе нарушен је континуитет производње вина јер се становништво повлачило у безбедније планинске крајеве, па је због тога део винограда зарастао у шуме. „ослобађањем србије и ових крајева креће и обнова жупског винарства и винограда. Нажалост период успона је кратко трајао јер се појавила болест винове лозе која је од 1886-те до 1890-те године уништила комплетно виногорје. У Жупи се ова болест појавила много касније него у западној Европи тако да је у том периоду жупско вино извожено у Француску, Португалију и Шпанију јер су њихова виногорја била комплетно девастирана. поновна обнова винограда почиње 1900-те године захваљујући Српском пољопривредном друштву које је активно држало предавања о начину калемљења винове лозе, употреби гранцуске подлоге и наших домаћих сорти као производнјих. Међутим то се тешко прихватало због разних подвала и спекулација, ало је на крају народ ипак схватио да је то једини лек за обнову виноградарства, које је поново почело убрзано да се равија, али је ту обнову зауставио Први светски рат“ – додаје Живадиновић.
Убрзани развој виноградарства после Другог светског рата
После Другог светског рада вонограрствоу Жупи поноов добија на змаху. Имућнији домаћини су слали своје синове на школованје у феранцуску, у Бордо , а први који су школе завршили су били Милан стамболић из александровца и Драгољуб Марковић из села Шилово. „Жупа је најразвијенија у виноградарству у периоду између два светска рата. тада је свако село имало по једну јаку винарију, а вина су извожена и ван граница србије, односно Краљевине Југославије. Те породице су тада биле носиоци комплетног развоја Жупе. тада је у Жупи било око три хиљаде хектара под виновом лозом“ – каже Ђорђе Живадиновић и додаје да је после Другог светског рата све то било национализовано стварале су се сељачке радне задруге,а након тога и земљорадничке задруге. највећа Земљорадничка задрууга основана је 1956-те године, а потом прерасла у Друштвено предузеће „Вино Жупа“, које је било главни носилац развоја произвоње у Александровцу. Убрзо су се повећале и површине под виноградима, тако да је у то време под виновом лозом било 4200 хектара. „Вино Жупа је и данас познато по томе што поседује највећи суд за чување вина на свету чији је капацитет пет милиона 600 хињада литара. произведен је 1975-те године са намером да сваки Југословен, а тада их је било 22 милиона, из стог суда може да попије по чшу од два деци истог вина“- прича Ђорђе Живадиновић и каже да је време санкција веома лоше утицало и на Жупу и развој винарства и виноградарства. Друштвена предузећа се 2000-тих година приватизују, а у Жупи поново са радом почињу породичне мале винарије које и данас успешно послују. данас их има преко 70 званично регистриваних, а ваља напоменути да се скоро свако регистровано пољопривредно газдинство бави производњом вина и ракије за своје потребе. У Жупи се гаје аутохтоне сорте горжђа као што су тамјаника и прокупац, а заступљене су и интернационалне сорте.
Музеј винарства и виноградарства Александровац
Скупштина општине Александровац је 2000-те године донела одлуку о оснивању првог специјализованог Музеја винарства и виноградарства у југоисточном делу Европе.Музеј има шест тематских поставки и збирку од око три хиљаде предмета, преко 90 уметничких дела и бројна докумета и фотографије које сведочо о развоју винарства. „ сваки посетилац који дође у Жупу прво обиђе овај јединствени Музеј како би се упознао са традиционалним начином производње вина, а након тога следи и посета овдашњим винарима где могу да чују нешто више о модерном начину производње вина, али и да дегустирају чувена Жупска вина“ каже директор Музеја Ђорђе Живадиновић и закључује речима тог краја да три ствари покрећу све, нафта дизел моторе, вода хидро моторе, а вино покреће људе.
Златко Марковиновић
фото Музеј винарства и виноградарства Александровац
Текст је део пројекта “ЖУПСКИ ПУТ ВИНА” који је суфинансиран од стране општине Александровац
About the Author
