Србија располажe са приближно 19.000 хeктара под виновом лозом, а површинe имају изузeта трeнд раста у послeдњих пeт година.Подстицаји за виноградарство и произвођачe вина налазe сe у националном програму и у ИПАРД програмима, а у ПКС наводe да сe ти подстицаји односe и на подизањe винаријe и њихово потпуно опрeмањe али и за подизањe винограда.
“Жупско виногорје налази се на узвишењима и брежуљкастим теренима Александровачке Жупе.
У оквиру Рејона Три Мораве највише виноградарских газдинстава налази се у Жупском вингорју. Виноградарством се бави више од три хиљаде газдинства, односно 60,8 % газдинства у виногорју.
Од укупно 1.535,45 хектара под виноградима, винске сорте се гаје на 97,5 % површина. Просечно виноградарско газдинство поседује 0,45 хектара винограда. У овом виногорју налази се највећи број произвођача вина – готово свака породица производи вино за сопствене потребе, постоји велики број породичних комерцијалних винарија, а одређену количину грожђа прерађују велики вински системи”, каже директор Музеја Винарства И виноградарства Ђорђе Живадиновић.
Значајна количина вина из Жупе заврши и на иностраном тржишту, а у прошлој години највећа извозна тржћишта била су Русија, Босна и херцеговина, Црна Гора и Хрватска. Нeколико српских винарија вeћ извози вино у Кину и бeлeжи успeх, иако у ограничeним количинама.За извоз вина у Кину прeдвиђeна јe постeпeна годишња либeрализација, што значи да сe одрeђeна вина могу извозити у ову зeмљу бeсцарински тeк у нарeдним година, односно послe 2028. годинe.
Развој привреде и запошљавање
Узгој винове лозе није ни мало лак посао. Поред веома значајних улагања виноград тражи доста рада, што веома често подразумева и ангажовање великог броја радника. Иако је у питању сезонски посао, многи се одлучују за рад у виноградима током производне године како би обезбедили своју егзистенцију. Значајан број виноградара у последњих неколико година набавио је и модерну механизацију и тако олакшао посао како у винограду, тако и у винаријама.Упошљавање радне снаге и развој винарства сваккао су допринели укупном привредном тразвоју Александровца и тог дела Србије који је и најпознатији по производњи вина. Развој винског туризма је такође веома значајан за укупан развој Александровца, а привредно туристичке манифестације попут Жупске бербе у великој мери доприносе развоју виноградарства и винарства тог краја.
Помоћ министарства
Да је виноградарство и винарство веома важно за развој Александровца потврђују и у ресорном министарству, тако фа је министар пољопривреде, водопривреде и шумарства недавно боравио у Александровцу и нагласио да Жупа, са више од 65 винарија и неколико хиљада газдинстава, има посебно место у очувању традиције и унапређењу производње грожђа и вина. “Жупа је пример како се спајају традиција и модерна пољопривреда. Србија ће наставити да снажно улаже у виноградарство и винарство, како би се подигао квалитет и обезбедио још бољи пласман наших вина на домаћем и међународном тржишту”, рекао је министар Гламочић који је боравио у Александровцу поводом обележавања јубиларне 60. Жупске бербе. Он је подсетио да је Министарство пољопривреде само у протеклој години усмерило више од 530 милиона динара бесповратних средстава за општину Александровац, кроз програме подршке за подизање нових винограда, набавку опреме, модернизацију производње и маркетинг.
Аутор: Златко Марковиновић
Пројекат ,,Жупски пут вина” је суфинансиран средствима Општине Александровац. Ставови изнети у овом тексту нужно не одражавају ставове органа који је средства и доделио.
About the Author
