Традиционални обичаји и народна култура
Општина Трстеник је општина у Расинском управном округу, у Србији. Средиште општине је градско насеље Трстеник. Трстеник је познат и по богатим и разноврсним културним садржајима који се реализују кроз установе културе , а то су Народни универзитет Трстеник, Народна библиотека „Јефимија“, организације Туристичка организација и удружења грађана. У Трстенику и околини веома су интересантни обичаји, посебно за време Божића, Ускрса, Младенаца, Ђурђевдана, православне Нове Године, као и обреди везани за свакодневни живот и рад у прошлости.
У трстенику и околики још увек су сачувани обичаји за Ђурђевдан. наиме, уочи Ђурђевдана, младе, још неудате девојке, ките капије грабом, „како би се момци грабили за њих“. такође постоје обичаји везани за православну Нову Годину када се ломи свињска глава која се чува од Божића. као и у још неким деловима Србије и у трстеничком крају Младенце славе парови који су се узели на Младенце, када се перма традицији припрема посна храна, а нарочито су интересантни младенчићи, колачићи од брашна, воде и меда. Такође, карактеристика овог краја је што народ, нарочито на селу, осим крсне славе још неколико пута годишње реже славски колач, односно, слави славе. Овај обичај потиче од веровања да се приликом наслеђивања земље тј. имања преузима слава његовог дотадашњег власника. Осим тога слави се и сеоска или црквена слава која се на овом подручју назива „богомоља“. У трстеничком крају за богомољу се мештани окупљају око Записа, где колачар, домаћин сеоске славе, реже колач са свештеником, части госте разним ђаконијама које је припремио за ту прилику и предаје колачарство за следећу годину. У неким селима овог краја се о богомољи одржавају сеоски вашари, где се слуша народна музика под шатрама и где се могу купити разне „дрангулије“, од лицидерских срца и опанака па до савремених производа различите намене.
Домаћа радиност
Трстеник је крајем 19. и у првој половини 20. века био познат као варошица трговаца, винара и занатлија. Према расположивим подацима почетком прошлог века одећа је искључиво прављена у домаћој радиности, а свечани делове те одеће, тзв. народна ношња се данас могу видети у локалном музеју, на фолкорним приредбама и ређе на вашарима и саборима. У Народном унивреутету Трстеник постоји Етнолошка збирка на једеном месту има предмете од текстила, дрвета и керамике, који илуструју живот на селу, али и у граду с почетка 20. века. С обзиром на то да трстенички крај има дугу традицију ткања, у Музеју се чува велики број ћилима, појасева (тканица), тканих сукњи, блуза и хаљина, кошуља, столњака, шустикли, пешкира али и јелека и либа. Карактеристичне за трстенички крај су биле високе вежене чарапе, тзв. доколенице, које су носили мушкарци у свечаним приликама и од тада народ овог краја зову Чарапани. Богато и разноврсно етнографско наслеђе кроз ношње, песму, игру и обичаје негују бројна културно-уметничка друштва из Трстеника, Медвеђе, Велике Дренове и Риљца. Умеће плетења, ткања и веза од заборава чува удружење „Јефимијин вез“.На разбоју ткани шалови, огртачи, торбице, рађени су са изузетном прецизношћу и оригинални по орнаментици и колориту боја.
извор Народни уверзитет Трстеник
фото Туристичка организација општине Трстеник
Пројекат „Трстеник кроз векове-очување културне баштине и обичаја“ суфинансиран је од стране Општине Трстеник. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
About the Author
